Информације

Индекс битки: М.


Опсада Мастрихта, 23. фебруара-3. марта 1793
Опсада Мастрихта, 19. септембар-4. новембар 1794
Острво Мацкинац, битка, 17. јула 1812
Мадрас, битка, 2. новембра 1746
Напад на Мадрас, 22. септембра 1914
Мадрас, опсада, 14-21. Септембар 1746
Мадрид, опсада, 1-4. Децембра 1808
Маду, опсада 1499
Маандер, Река, битка, 497. пре Христа
Магдебург, опсада, новембра 1630. до 20. маја 1631
Магдебург, опсада, 23. октобар-11. новембар 1806
Магента, битка, 4. јуна 1859
Магерсфонтеин, битка, 11. децембра 1899
Магдхаба, акција у, 23. децембра 1916
Магнано, битка, 5. априла 1799
Магнезија, битка, 190. п.
Магуилла, борба 11. јуна 1812
Маинз, опсада 19-21. Октобра 1792
Маинз, опсада, 14. априла-23. јула 1793
Маинз, опсада, 14. децембра 1794-29. Октобра 1795
Мајалахонда, борба, 11. августа 1812
Мајуро, окупација, 31. јануара 1944
Макин, битка за, Операција Галванић (2), новембар 1943
Малатитзе, битка, 31. августа 1708
Малдон, битка, августа 991
Малене, битка код, 494. пре Христа
Маллен, акција у, 13. јуна 1808
Малоиарославетс, битка, 24. октобра 1812
Малверн Хилл, битка, 1. јула 1862
Манассас, 1. битка, 21. јула 1861
Манассас, 2. битка, 29.-30. Августа 1862
Манхајм, опсада, 10. октобар-22. новембар 1795
Манреса, борба 5. априла 1810
Мансилла, битка, 30. децембра 1808
Мансура, битка, 8. фебруара 1250 (Египат)
Мантинеја, битка, 418. пре Христа
Мантинеја, битка, 207. пре Христа
Мантинеја, опсада, 385. пре Христа
Мантова, опсада, 4. јуна – 30. јула 1796. и 24. августа 1796. - 2. фебруара 1797
Манус, битка од 12-25. Марта 1944
Манзикерт, битка 1071 (Византијско царство)
Маратон, битка, 12. септембра 490. пре н
Марциано, битка, 2. августа 1554
Маред, битка, 9. новембра 1563
Маренго, битка, 14. јуна 1800
Маренго, борба 13. јуна 1800
Маретх, битка за, 20. и 26. марта 1943
Маргалеф, борба 23. априла 1810
Маргхинан, битка 1499
Маригнано/ Мелегнано, битка код, 13.-14. Септембра 1515
Маркет Гарден, операција 17. - 27. септембра 1944
Марне, прва битка, 5-10. Септембар 1914. (Француска)
Марне, друга битка од 15. јула до 17. јула или 5. августа 1918
Кампања на Маршалским острвима (31. јануар-22. фебруар 1944)
Марстон Моор, битка, 2. јула 1644
Мартиник, битка 25. јуна 1667
Мартлет, операција, 25-27. Јун 1944
Мас-д'Ру, борба, 19. маја 1793
Масерфелтх, битка, 5. августа 641
Массилиа, поморске битке, 49. пре н
Масилија, опсада, март-септембар 49. пре н
Мазурска језера, Прва битка од 9. до 14. септембра 1914. (Источна Пруска)
Мазурска језера, Друга битка, 7-21. Фебруара 1915
Матаро, олуја од, 17. јуна 1808
Маубеуге, опсада, средина септембра-17. октобра 1793
Маубеуге, опсада, 25. август-7. септембар 1914
Маурон, 14. августа 1352., битка код (Бретања)
Макен, битка, 20. новембра 1759
Маја, битка, 27. марта 1333
Маја, битка 25. јула 1813
МцДовелл, Битка за, 8. маја 1862
Меау, изненађење, септембар 1567
Мецханицсвилле, битка, 26. јуна 1862
Меделлин, битка, 28. марта 1809
Меделинска кампања, март 1809
Меденине, битка, 6. марта 1943
Медина дел Рио Сецо, битка, 14. јула 1808
Медваи, битка, 43. године п.
Медваи, холандска рација, 19-24. Јун 1667
Мегара, битка код, 409./408.п.н.е.
Мегиддо, битка за, 19-25. Септембар 1918
Мелегнано, битка, 8. јуна 1859
Мемфис, поморска битка, 6. јуна 1862
Мемфис, морнарица у бици 6. јуна 1862
Мемфис, опсада, почетак 525. пре н
Менин, битка, 13. септембра 1793
Менин, битка, 15. септембра 1793
Менин, опсада, 27-30. Априла 1794
Менин Роад Ридге, Баттле оф тхе, 20-25 септембар 1917
Менсигнац, битка, 25. октобра 1568
Мекуиненза, опсада, 15. маја-18. јуна 1810
Мергентхеим, битка, 2. маја 1645
Мерса Брега или Ел Агхеила, битка од 12. до 18. децембра 1942
Мерса Матрух, битка за, 26.-28. Јун 1942
Мессана, 264. пре нове ере, опсада
Мессинес, битка од, 12. октобра-2. новембра 1914
Мессинес, битка, 7. јуна 1917
Метаурус, битка код, 22. јуна 207. пре Христа
Метхоне, опсада, крајем 355. - почетком 354. пре Христа
Метимна, опсада, 406. пре Христа
Мец, опсада, октобар 1552.-јануар 1553. године
Офанзива на шуму Меусе-Аргонне, 26. септембар-11. новембар 1918
Меванија, битка код, 308. пре н
Меве, битка за, 22. септембра и 29. септембра-1. октобра 1626
Меза де Ибор, борба 17. марта 1809. године
МГ1, Операција, 19-27. Марта 1942
Миајадас, борба 21. марта 1809
Мишелберг, борба 16. октобра 1805. године
Мидвеј, битка, јун 1942 (Тихи океан)
Мидвеј: Прекретница у пацифичкој кампањи 3. - 7. јуна 1942. (дужи чланак)
Милаззо, битка код, 20. јула 1860 б
Милет, битка, 412. пре н
Милет, опсада, 494. пре Христа
Милет, опсада, 412. пре Христа
Миллесимо, битка 13-14. Априла 1796
Милл Спрингс или Логан Цросс Роадс, 19. јануара 1862
Миликенов завој, битка, 7. јуна 1863
Милне Баи, битка од 25. августа до 7. септембра 1942
Млевено месо, операција
Минден, битка, 1. августа 1759. (Немачка)
Минголсхеим, битка, 27. априла 1622
Мире, битка за 1365
Мисарелла, Соултов одломак, 17. маја 1809
Мислата, борба, 26. децембра 1811
Мисионарски гребен, битка, 25. новембра 1863
Мобиле Баи, битка, 5. августа 1864
Моцкерн, битка, 5. априла 1813
Река Моддер, битка, 28. новембра 1899
Моддерспруит или Риетфонтеин, битка, 24. октобра 1899
Могилев, битка, 23. јула 1812
Мохрунген, борба 25. јануара 1807
Молина, опсада, 26. септембар-27. октобар 1811
Молинс дел Реи, битка, 21. децембра 1808
Моллвитз, битка, 10. априла 1741
Мондови, битка, 21. априла 1796
Мондови, борба 28. септембра 1799
Монмоутх, битка, 28. јуна 1778
Мононгахела, битка, 9. јула 1755. (Америка)
Монс, битка, 23. августа 1914
Монтебелло, битка, 20. маја 1859
Монтенотте, битка, 12. априла 1796
Монтереау, битка, 18. фебруара 1814
Монтгомери, битка, 17. септембра 1644
Монт Лоуис, борба 5. септембра 1793
Монмартр или Париз, битка 30. марта 1814
Мора, борба 18. фебруара 1809
Морат, битка, 22. јуна 1476. (Швајцарска)
Моргартен, битка, новембра 1314. (Швајцарска)
Моргенлуфт, операција, 16-18. Фебруара 1943
Монцонтоур, битка, 3. октобра 1569
Река Моноцаци, битка, 9. јула 1864
Моротаи, битка од 15. септембра до 4. октобра 1944
Монс Бадоницус, битка код, око 500
Монс Граупиус, битка, 83. године
Монтмираил, битка, 11. фебруара 1814
Монтреал, опсада, 21. септембар-октобар 1171. године
Залив Морбихан / залив Куиберон, битка за, крајем лета 56. п.
Мормант, веридба, 17. фебруара 1814
Река Моро, битка, 4. децембра 1943-4. Јануара 1944
Мортимеров крст, битка, 2. фебруара 1461
Морвал, битка од 25. до 28. септембра 1916
Мотиум, битка код, 451. пре н
Мотиум, опсада, 451. пре н
Планина Фалернус, битка, 90. пре н
Планина Гаурус, битка, 343
Планина Хиеи, опсада, 1571
Планина Кита, борба, 16. маја 1809
Планина Тифата/ Цасилинум, битка, 83. пре Христа
Планина Ухуд, битка, 23. марта 625
Мускрон, битка, 29. априла 1794
Муцхенгратз, битка, 28. јуна 1866
Мулхоусе, битка од 7. до 9. августа 1914
Река Мулуча, опсада у близини, 106. пре Христа
Мунда, битка од 2. јула до 5. августа 1943
Мунфордвилле, Кентуцки, Заузимање Конфедерације, 13-17. Септембар 1862
Муницхиа, битка код, 403. п
Мурфреесбороугх или Стоне Ривер, битка од 31. децембра 1862-2 јануара 1863
Река Мутхул, битка, 109. пре Христа
Милае, битка, 260. пре н
Минидд Царн, битка, 1081
Мионнесус, битка, 190. п.
Митилена, опсада, 428-427 пне
Митилена, опсада, 406. пре Христа
Митон, битка 1319


Индекс: М.

Индекс можете прецизирати одабиром било ког од доле наведених филтера.

Периоди

Субјецтс

  • Уметност и архитектура
  • Свакодневни живот
  • Појединачни људи
  • Природни феномен
  • Филозофија и наука
  • Места
  • Религија и митологија
  • Државе и културе
  • Временски период
  • Рат и битке

Региони

  • Африка
  • Америцас
  • Централна Азија
  • источна Азија
  • Медитеранска
  • средњи Исток
  • Северна Европа
  • Оцеаниа
  • Јужна Азија

Округ Панипат исклесан је из некадашњег округа Карнал 1. новембра 1989. Дана 24. јула 1991. поново је припојен округу Карнал. Дана 1. јануара 1992. поново је постао засебан округ.

Панипат је био поприште три кључне битке у историји Индије. Прва битка код Панипата водила се 21. априла 1526. године између Ибрахима Лодхија, авганистанског султана из Делхија и турско-монголског војсковође Бабура, који је касније успоставио моћну власт на северном индијском потконтиненту. Бабурове снаге поразиле су Ибрахимову много већу силу од преко једног лакха (сто хиљада) војника. Ова прва битка код Панипата тако је окончала 'Лоди правило' које је успоставио Бахлул Лодхи у Делхију. Ова битка означила је почетак владавине Могола у Индији.

Друга битка код Панипата водила се 5. новембра 1556. између снага Акбара и Хема Цхандре Викрамадитие, последњег хиндуистичког цара Делхија. [4] [5] Хем Цхандра, који је заузео државе попут Агре и Делхија поразивши Акбарову војску и прогласио се независним краљем након крунисања 7. октобра 1556. у Пурани Кили у Делхију, имао је велику војску, а у почетку су његове снаге побеђивале , али га је изненада погодила стрела у око и пао је у несвест. Пошто га није видела у свом хауду на леђима слона, његова војска је побегла. Несвесни Хему однет је у Акбаров камп где му је Баирам Кхан одрубио главу. [6] Глава му је послата у Кабул на вјешање изван Делхи Дарвазе, а торзо објешен испред Пурана Куиле у Делхију. Мученичко место Раје Хему сада је познато светилиште у Панипату.

Панипат је наведен у Аин-и-Акбари као паргана под Делхи саркаром, дајући приход од 10.756.647 брана за царску ризницу и снабдевајући снаге од 1000 пешака и 100 коњаника. У то време је имало утврђење од опеке које се такође помиње. [7]

Трећа битка код Панипата водила се 14. јануара 1761. између Царства Маратха и авганистанских и белушких освајача. Снаге Маратског царства предводио је Садасхиврао Бхау, а Авганистанце Ахмад Схах Абдали. Авганистанци су имали укупно 110.000 војника, а Марате 75.000 војника и 100.000 ходочасника. Војници Маратхе нису могли да добију храну због несарадње других индијских царстава. Обе стране су се бориле. Авганистанце су подржавали Најиб-уд-Даула и Схуја-уд-Даула за снабдевање храном, а Маратха је са собом имала ходочаснике, који нису били у стању да се боре, укључујући и жене ходочаснике. 14. јануара погинуло је преко 100.000 војника што је довело до победе Авганистанаца. Међутим, након победе, Авганистанци суочени са непријатељском Северном Индијом повукли су се у Авганистан како би избегли жртве. Ова битка послужила је као претходница Источноиндијској компанији да успостави владавину Компаније у Индији јер је већина северних и северозападних индијских кнежевских држава била ослабљена. [8]

Према попису из 2011. у граду је живело 294.292 становника. [2] Панипатова урбана агломерација имала је 295.970 становника. Стопа писмености била је око 83%. [10]

Хему'с Самадхи Стхал Едит

Рањеног Хемуа заузео је Схах Кули Кхан у Другој бици код Панипата и однео га у логор Мугхал у Сходапуру на путу Јинд код Панипата. [11] Према Бадаиунију, [12] Баирам Кхан је затражио од Акбара да Хему одруби главу како би могао зарадити титулу Гхази. Акбар је одговорио: "Он је већ мртав, да је имао снаге за двобој, убио бих га." Након што је Акбар одбио, Хемуово тело је одбијено од части могулске традиције, па му је Баирам Кхан бесцеремонски одрубио главу. Хемуова глава је послана у Кабул гдје је објешена испред Делхи Дарвазе, док је његово тијело стављено у гибет изван Пурана Куиле у Делхију како би тероризирао његове присталице, који су углавном били његови поданици, и муслимани и хиндуси. [13]

Гробница Ибрахима Лодхија Едит

Било је то једно од умирућих жаљења Схер Схах Сурија што никада није могао испунити своју намеру да подигне гробницу палом монарху Ибрахиму Лодхију. Много касније, 1866. године, Британци су преместили гробницу која је била само обичан гроб током изградње Великог магистралног пута и додали јој платформу са натписом који истиче смрт Ибрахима Лодхија у битци код Панипата. [14] [15] [16]

Бабурова џамија Кабули Багх Едит

Врт Кабули Багха заједно са џамијом Кабули Багх и резервоаром изградио је Бабур након прве битке код Панипата у знак сећања на своју победу над Ибрахимом Лодхијем. Неколико година касније, када је Хумаиун побиједио Схер Схах Сурија у близини Панипата, додао му је зидану платформу и назвао је 'Цхабутра "Фатех Мубарак, с натписом 934 хиџретски (1557. године). Ове зграде и врт и даље постоје под именом Кабули Багх је то назвао по Бабуровој жени - Муссаммат Кабули бегум.

Кала Амб Едит

Према традицији, место удаљено 8 км од Панипата и 42 км од Карнала, где је Садасхив Рао Бхау командовао својим снагама Маратха током треће битке код Панипата, обележено је црним манговом дрветом (Кала Амб) које је у међувремену нестало. Тамна боја његовог лишћа вероватно је била извор имена. На локацији се налази стуб од опеке са гвозденом шипком, а структура је окружена гвозденом оградом. Сајт развија и улепшава друштво којим председава гувернер Харјане.

Израз „Панипатов синдром“ ушао је у лексикон као недостатак стратешког размишљања, спремности и одлучне акције индијских вођа, што је омогућило инвазивној војсци да добро уђе на њихову територију. Ово се заснива на чињеници да су у три битке које су се водиле овде одбрамбене војске сваки пут биле одлучно поражене. Сковао га је ваздушни комодор Јасјит Сингх. [17] [18] [19] [20]

Национални аутопут 44 (Индија) је главна путна мрежа која повезује Панипат са путном мрежом Гранд Трунк. [21]

Панипат је повезан са свим већим индијским градовима преко железничке станице Панипат Јунцтион [22]


Индекс битки: М - Историја

Рено, Марцус А., 1835-1889, (Марцус Алберт) / Званични записник истражног суда који је сазвао 13. јануара 1879. у Чикагу, Илиноис, председник Сједињених Држава на захтев мајора Марцуса А. Реноа , 7. америчка коњица, да испита његово понашање у битци код Малог великог рога, 25. и 26. јуна 1876.
(1951)

Ауторска права 1951. В. А. Грахам. | За информације о поновној употреби погледајте: хттп://дигитал.либрари.висц.еду/1711.дл/Цопиригхт

& копирај Ова компилација (укључујући дизајн, уводни текст, организацију и описни материјал) заштићена је ауторским правима Системског одбора Универзитета у Висконсину.

Ово ауторско право је независно од било каквих ауторских права на одређене ставке у колекцији. Пошто библиотеке Универзитета у Висконсину генерално не поседују права на материјале у овим збиркама, молимо вас да погледате информације о ауторским правима или власништву дате уз појединачне ставке.

Слике, текст или други садржаји преузети из збирке могу се слободно користити у непрофитне образовне и истраживачке сврхе или у било коју другу употребу која спада у надлежност "поштене употребе".

У свим осталим случајевима, молимо вас да погледате услове дате уз ставку, или контактирајте библиотеке.


Индекс битки: М - Историја

-Историја Х.М.С. Хауба-
Форце Х Документациони извор
Ажурирано 07. маја 2014

Овде ћете пронаћи информације везане за Хоод'с учешће са Форце & куотХ & куот у јуну и јулу 1940. Током овог временског периода, Форце Х је био укључен у разне акције против италијанске Региа Марине на Медитерану. Такође је био одговоран за извршење крајње неукусног уништења француске флоте у Орану/Мерс Ел-Кебир, Алжир.

АДМ 199-391: Форце & куотХ & куот Вар Диариес
Званични ратни дневник Адмиралитета Снага Х током Хоодвреме укључивања

Битка код Орана
Из прве руке описује радњу коју је написао каплар Роиал Марине Банд Валтер Реес, из Х.М.С. Хоод.

Уништење француске флоте у Мерс Ел-Кебиру, 3. јула 1940
Приказ из прве руке о радњи коју је написао Потпоручник Паимастер-а Роналд Г. Пхиллипс, из Х.М.С. Хоод.

Напори да се Мерс Ел Кебир/Оран мртви врате у Француску
Информације о налогу да се мртве Мерс Ел-Кебир врате у Француску


Терен

На карти битки постоје различите врсте терена. Шуме, жбуње, камење, мала брда, равнице и мочваре су неки од њих. Терен има два различита ефекта у игри: Прво, утиче на кретање. Водна подручја су непроходна, а друге врсте терена захтевају додатне бодове кретања када се пређу. С друге стране, терен може дати борбене бонусе: јединице за лаки окршај добијају бонусе у грмљу и шумама, јединице за тешке борбе боље су заштићене у равницама, јединице великог домета добијају бонус за напад када пуцају са брда, док оне са кратким дометом напади наносе више штете стојећи на стенама. Само брзе јединице не добијају бенефиције кроз терен.


Индекс битки: М - Историја

Професор Роберт К. Бригхам, Вассар Цоллеге

Према условима Женевског споразума, Вијетнам би одржао националне изборе 1956. године за поновно уједињење земље. Подела на седамнаестој паралели, привремено одвајање без културног преседана, нестало би са изборима. Сједињене Државе су, међутим, имале друге идеје. Државни секретар Јохн Фостер Дуллес није подржао Женевски споразум јер је сматрао да су Комунистичкој партији Вијетнама дали превише овлашћења.

Уместо тога, Дуллес и председник Двигхт Д. Еисенховер подржали су стварање контрареволуционарне алтернативе јужно од седамнаесте паралеле. Сједињене Државе подржале су овај напор у изградњи нације кроз низ мултилатералних споразума који су створили Организацију Уговора о југоисточној Азији (СЕАТО).

Јужни Вијетнам под Нго Динх Диемом
Користећи СЕАТО за политичко покриће, Еисенховер -ова администрација помогла је у стварању нове нације од прашине у јужном Вијетнаму. 1955. године, уз помоћ огромних количина америчке војне, политичке и економске помоћи, рођена је Влада Републике Вијетнам (ГВН или Јужни Вијетнам). Следеће године Нго Динх Дием, упорна антикомунистичка личност са југа, победио је на сумњивим изборима који су га учинили председником ГВН-а. Скоро одмах, Дием је тврдио да је његова новостворена влада нападнута од комуниста на северу. Дием је тврдио да је Демократска Република Вијетнам (ДРВ или Северни Вијетнам) хтела да силом заузме Јужни Вијетнам. Крајем 1957. године, уз америчку војну помоћ, Дием је започео контранапад. Користио је помоћ америчке Централне обавештајне агенције да идентификује оне који су покушали да сруше његову владу и ухапсио хиљаде. Дием је донио низ репресивних аката познатих као Закон 10/59 којима је било легално држати некога у затвору ако је осумњичен за комунисту без подношења формалних оптужби.

Негодовање против Диемових оштрих и угњетавајућих акција било је тренутно. Будистичким монасима и монахињама придружили су се студенти, пословни људи, интелектуалци и сељаци супротно корумпираној владавини Нго Динх Диема. Што су више ове снаге нападале Диемове трупе и тајну полицију, Дием се све више жалио да комунисти покушавају силом заузети Јужни Вијетнам. То је, по Диемовим речима, био "непријатељски чин агресије Северног Вијетнама на мирољубиви и демократски Јужни Вијетнам".

Чинило се да је Кеннедијева администрација подијељена у погледу тога колико је Диемов режим заиста био миран или демократски. Неки Кенедијеви саветници веровали су да Дием није покренуо довољно друштвених и економских реформи да би остао одржив лидер у експерименту изградње нације. Други су тврдили да је Дием "најбољи од лоших ствари". Док се Бела кућа састала да одлучи о будућности своје вијетнамске политике, дошло је до промене стратегије на највишим нивоима Комунистичке партије.

Од 1956-1960, Комунистичка партија Вијетнама је желела да поново уједини земљу само политичким средствима. Прихвативши модел политичке борбе Совјетског Савеза, Комунистичка партија је неуспешно покушала да изазове Диемов колапс вршећи огроман унутрашњи политички притисак. Након Диемових напада на осумњичене комунисте на југу, међутим, јужни комунисти су убедили Партију да усвоји насилније тактике како би гарантовала Диемов пад. На 15. пленуму странке у јануару 1959. године, Комунистичка партија је коначно одобрила употребу револуционарног насиља за рушење владе Нго Динх Диема и ослобађање Вијетнама јужно од седамнаесте паралеле. У мају 1959. и поново у септембру 1960. Партија је потврдила своју употребу револуционарног насиља и комбинацију политичких и оружаних покрета. Резултат је стварање широког уједињеног фронта који би помогао у мобилизацији јужњака у опозицији са ГВН-ом.

Карактер НЛФ-а и његов однос према комунистима у Ханоју изазвао је значајну дебату међу научницима, антиратним активистима и креаторима политике. Од рођења НЛФ -а, владини званичници у Вашингтону тврдили су да је Ханој управљао насилним нападима НЛФ -а против Сајгонског режима. У низу владиних "Белих папира", вашингтонски инсајдери осудили су НЛФ, тврдећи да је то само марионета Ханоја и да су његови некомунистички елементи комунистичке лажи. НЛФ је, с друге стране, тврдио да је аутономна и независна од комуниста у Ханоју и да је састављена углавном од некомуниста. Многи антиратни активисти подржали су тврдње НЛФ-а. Вашингтон је наставио да дискредитује НЛФ, називајући га "Виет Цонг", погрдним и сленг изразом који значи вијетнамски комуниста.

Бела књига из децембра 1961. године
Године 1961. председник Кеннеди послао је тим у Вијетнам да извештава о условима на југу и да процени будуће потребе америчке помоћи. Извештај, сада познат као "Бела књига из децембра 1961.", заговарао је повећање војне, техничке и економске помоћи и увођење великих америчких "саветника" који би помогли у стабилизацији режима Дием и срушењу НЛФ-а. Док је Кеннеди одмеравао меритум ових препорука, неки од његових других саветника су позвали председника да се потпуно повуче из Вијетнама, тврдећи да је то „слепа улица“.

Током јесени и зиме 1964. године, Јохнсонова администрација расправљала је о исправној стратегији у Вијетнаму. Заједнички начелник штаба желио је брзо проширити ваздушни рат на ДРВ како би помогао стабилизацији новог Сајгонског режима. Цивили у Пентагону желели су да примене постепени притисак на Комунистичку партију ограниченим и селективним бомбардовањем. Само замјеник државног секретара Георге Балл није имао мишљења, тврдећи да је Јохнсонова политика у Вијетнаму била превише провокативна за њене ограничене очекиване резултате. Почетком 1965. НЛФ је напао два постројења америчке војске у Јужном Вијетнаму, и као резултат тога, Јохнсон је наредио континуиране бомбардовање над ДРВ -ом за које се Здружени начелник штаба дуго залагао.

Испоставило се да је Никсонов тајни план позајмљивао из стратешког потеза из прошлогодишњег мандата Линдона Џонсона. Нови председник наставио је процес под називом "Вијетнамизација", ужасан израз који је подразумевао да се Вијетнамци нису борили и умирали у џунглама југоисточне Азије. Ова стратегија довела је америчке трупе кући, повећавајући ваздушни рат над ДРВ -ом и ослањајући се више на АРВН за копнене нападе. Никсонових година је такође дошло до проширења рата на суседне Лаос и Камбоџу, чиме су прекршена међународна права ових земаља у тајним кампањама, пошто је Бела кућа очајнички покушала да уништи комунистичка светишта и путеве снабдевања. Интензивне кампање бомбардовања и интервенције у Камбоџи крајем априла 1970. изазвале су интензивне протесте у кампусима широм Америке. У држави Кент у Охају, четворицу ученика убили су припадници Националне гарде који су позвани да очувају ред у кампусу након вишедневних протеста против Никсона. Ударни таласи прешли су нацију док су студенти у држави Јацксон Стате у Миссиссиппију такође стрељани и убијени из политичких разлога, због чега је једна мајка плакала: "Убијају наше бебе у Вијетнаму и у нашем дворишту."

Проширени ваздушни рат није одвратио Комунистичку партију и наставила је да поставља тешке захтеве у Паризу. Никсонов план за вијетнамизацију привремено је утишао домаће критичаре, али његово стално ослањање на проширени ваздушни рат како би се покрило америчко повлачење наљутило је грађане САД. До ране јесени 1972. амерички државни секретар Хенри Киссингер и представници ДРВ -а Ксуан Тхуи и Ле Дуц Тхо израдили су прелиминарни мировни нацрт. Вашингтон и Ханој су претпоставили да ће његови јужни савезници природно прихватити сваки споразум склопљен у Паризу, али то се није догодило. Лидери у Сајгону, посебно председник Нгуиен ван Тхиеу и потпредседник Нгуиен Цао Ки, одбацили су мировни нацрт Киссингер-Тхо, захтевајући да се не праве уступци. Сукоб се интензивирао у децембру 1972. године, када је Никсонова администрација покренула низ смртоносних бомбашких напада на мете у највећим градовима ДРВ -а, Ханоју и Хаифонгу. Ови напади, сада познати као божићни бомбашки напади, одмах су осудили међународну заједницу и приморали Никсонову администрацију да преиспита своју тактику и преговарачку стратегију.

Паришки мировни споразум
Почетком јануара 1973., Никсонова Бела кућа је убедила режим Тхиеу-Ки у Сајгону да неће напустити ГВН ако потпишу мировни споразум. Стога је 23. јануара парафиран коначни нацрт којим су окончана отворена непријатељства између Сједињених Држава и ДРВ -а. Паришки мировни споразум није окончао сукоб у Вијетнаму, пошто је режим Тхиеу-Ки наставио борбу против комунистичких снага. Од марта 1973. до пада Сајгона 30. априла 1975., снаге АРВН -а су очајнички покушавале да спасу Југ од политичког и војног колапса. Крај је коначно дошао, пошто су се тенкови ДРВ -а котрљали на југ дуж Националног аутопута један. Ујутро 30. априла, комунистичке снаге заузеле су председничку палату у Сајгону, чиме је окончан Други рат у Индокини.


Рицхард М. Јохнсон

Рицхард Ментор Јохнсон био је војна и политичка личност на средњем западу Америке у првим годинама нове нације. Рођен је у Кентуцкију 17. октобра 1781. године. Обучен као адвокат, Јохнсон је имао дугу и успешну политичку каријеру, први пут је служио у законодавном телу Кентуцкија 1804. Такође је заступао своју државу у оба Представничка дома САД (1807-1819). , 1829-1837) и Сенат (1819-1829). На крају, Јохнсон је изабран за потпредседника Сједињених Држава, који је био на функцији председника Мартина Ван Бурена од 1837. до 1841. Умро је 1850. године.

У историји Охаја, Џонсон је познат више по својим војним искуствима него по политичкој каријери. Био је пуковник добровољаца у Кентакију током битке за Темзу 5. октобра 1813. године, где су му неки извештаји у то време дали заслуге за убиство шефа Схавнееја Тецумсеха. Џонсон је ову славу искористио у својој кампањи за потпредседништво као демократа 1836. године, водећи се слоганом "Румсех думсех, Јохнсон је убио Тецумсеха."


Повезане приче

Трка до Рајне: Како је 79. дивизија САД оборила нацисте

У Другом светском рату, 79. пешадијска дивизија америчке војске провлачила се кроз једно нацистичко упориште за другим

Хеп Цат у Паттоновој војсци

Каријеру Давеа Брубецка као јазз иконе снажно је обликовало његово искуство као војника-музичара у Другом светском рату

Признату британску пушку ЕМ-2 саградио је пољски имигрант

Оружје које је произвео укључивало је модерне карактеристике које су заједно сломиле калуп за стандардну службену пушку

9 најупечатљивијих изненађујућих напада који су ухватили непријатеља без страже

Ови незаборавни примери лукавости и генијалности показују да у рату нема ништа попут хватања непријатеља неспремног


Тектурес

Када се учита текстура зграде, игра ће тражити све применљиве варијанте у фасцикли мод, а затим у главној фасцикли. Ово може укључивати варијације фракција, зимске варијанте или варијанте 'културе'. Имајте на уму да се варијанте 'културе' заправо називају према поднебљу у којем се насеље налази, и немају никакве везе са културом насеља/градитеља/окупатора. Можете прегледати путање које претражује гледајући датотеку дневника у поставци *траце.

За све климе, осим четири наведене испод, биће путеви за зимску битку

модс/мод_наме/дата/БлоцкСет/Тектурес/фацтион_вариатионс/фацтион_наме/тектуре_наме.тектуре модс/мод_наме/дата/БлоцкСет/Тектурес/фацтион_вариатионс/фацтион_наме/винтер/тектуре_наме.тектуре модс/мод_наме/дата/БлоцкСет/Тектурес/винтер/тектуре_наме. текстуални подаци/БлоцкСет/Тектурес/фацтион_вариатионс/фацтион_наме/тектуре_наме.тектуре дата/БлоцкСет/Тектурес/фацтион_вариатионс/фацтион_наме/винтер/тектуре_наме.тектуре дата/БлоцкСет/Тектурес/винтер/тектуре_наме.тектуре модс/мод_наме/дата/БлоцкСет/Тектурес/ текстура_назив.текстура

За Медитеранска климатски путеви за зимску битку (ако клима има зимско окружење) биће

модс/мод_наме/дата/БлоцкСет/Тектурес/фацтион_вариатионс/фацтион_наме/тектуре_наме.тектуре модс/мод_наме/дата/БлоцкСет/Тектурес/фацтион_вариатионс/фацтион_наме/вариатионс/соутх_еуропеан/винтер/тектуре_наме.тектуре модс/мод_наме/дата/БлоцкСет/Тектурес/ фацтион_вариатионс/фацтион_наме/вариатионс/соутх_еуропеан/тектуре_наме.тектуре модс/мод_наме/дата/БлоцкСет/Тектурес/фацтион_вариатионс/фацтион_наме/винтер/тектуре_наме.тектуре модс/мод_наме/дата/БлоцкСет/Тектурес/вариатионс/соутх_еуропеан/винтер/тектуре_наме.тек. /мод_наме/дата/БлоцкСет/Тектурес/вариатионс/соутх_еуропеан/тектуре_наме.тектуре модс/мод_наме/дата/БлоцкСет/Тектурес/винтер/тектуре_наме.тектуре дата/БлоцкСет/Тектурес/фацтион_вариатионс/фацтион_наме/тектуре_наме.тектуре дата/БлоцкСет/Тектуре_наме фацтион_вариатионс/фацтион_наме/вариатионс/соутх_еуропеан/винтер/тектуре_наме.тектуре дата/БлоцкСет/Тектурес/фацтион_вариатионс/фацтион_наме/вариатионс/соутх_еуропеан/тектуре_наме.тектуре дата/БлоцкСет/Тектурес/фацтион_вариатионс/фацти он_наме/винтер/тектуре_наме.тектуре дата/БлоцкСет/Тектурес/вариатионс/соутх_еуропеан/винтер/тектуре_наме.тектуре дата/БлоцкСет/Тектурес/вариатионс/соутх_еуропеан/тектуре_наме.тектуре дата/БлоцкСет/Тектурес/винтер/тектуре_наме.тектуре модс/мод_наме/ дата/БлоцкСет/Тектурес/тектуре_наме.тектуре

За полусушна, пешчана_пустиња & амп; камена_дестарда климатизује путање за зимску битку (ако клима има зимско окружење) биће исте као горе, али користећи средњи_источни уместо ЈИ

модс/мод_наме/дата/БлоцкСет/Тектурес/фацтион_вариатионс/фацтион_наме/тектуре_наме.тектуре модс/мод_наме/дата/БлоцкСет/Тектурес/фацтион_вариатионс/фацтион_наме/вариатионс/миддле_еастерн/винтер/тектуре_наме.тектуре модс/мод_наме/дата/БлоцкСет/Тектурес/ фацтион_вариатионс/фацтион_наме/вариатионс/миддле_еастерн/тектуре_наме.тектуре модс/мод_наме/дата/БлоцкСет/Тектурес/фацтион_вариатионс/фацтион_наме/винтер/тектуре_наме.тектуре модс/мод_наме/дата/БлоцкСет/Тектурес/вариатионс/миддле_еастерн/винтер/тектуре_наме.тектуре модс /мод_наме/дата/БлоцкСет/Тектурес/вариатионс/миддле_еастерн/тектуре_наме.тектуре модс/мод_наме/дата/БлоцкСет/Тектурес/винтер/тектуре_наме.тектуре дата/БлоцкСет/Тектурес/фацтион_вариатионс/фацтион_наме/тектуре_наме.тектуре дата/БлоцкСет/Тектурес фацтион_вариатионс/фацтион_наме/вариатионс/миддле_еастерн/винтер/тектуре_наме.тектуре дата/БлоцкСет/Тектурес/фацтион_вариатионс/фацтион_наме/вариатионс/миддле_еастерн/тектуре_наме.тектуре дата/БлоцкСет/Тектурес/фацтион_вариатионс/фацти он_наме/винтер/тектуре_наме.тектуре дата/БлоцкСет/Тектурес/вариатионс/миддле_еастерн/винтер/тектуре_наме.тектуре дата/БлоцкСет/Тектурес/вариатионс/миддле_еастерн/тектуре_наме.тектуре дата/БлоцкСет/Тектурес/винтер/тектуре_наме.тектуре модс/мод_наме/ дата/БлоцкСет/Тектурес/тектуре_наме.тектуре

Летње битке су сличне - али без линија које се односе / зима / фасцикле